PUTOVANJE KROZ NOĆ

Slike na kesama za dubre: Simonida Rajcevic u galeriji Perpétuel

Svakako nije u pitanju parada najgorih. Tu su John Keats, Lord Byron ili William Blake, Rimbaud, Sylvia Plath pa i Dylan Thomas sa svojim zavodljivim, užareno mracnim stihovima, pesme Kurta Cobaina. Nick Cave i stalno iznova Depeche Mode, a tu i tamo i Sarah Kane: „No one can know what the night is like.“ „Tamna zvezda“ je naslov rada Simonide Rajcevic, instalacije koja citav prostor ispunjava crtežima, i pruža baš to što obecava: putovanje kroz više vekova romanticarske, a povremeno i crnoromanticarske tamne strane Moderne. Izložba se trenutno može videti u galeriji Perpétuel u Frankfurtu (Oppenheimer Straße 39). Rodena u Beogradu 1974., umetnica podjednako ozbiljno shvata unutrašnje držanje i umišljenu pozu te u svojim crtežima uljanim pastelima na tamnosivim kesama za dubre meša postojece slike sa sopstvenim radovima i fragmentima teksta. Pop s poezijom, Seks droge i rokenrol sa ikongrafskim slikama istorije umetnosti. Tu su i osvrt na Duchampovu „Fontaine“ kao i portret Michalea Jacksona, parafraza Blakeovog „Demijurga“, baš kao i slike iz porno magazina. Moglo bi se reci da je u pitanju avanturizam, drskost ili – u naletu samokritike – poza koja se hrani klišeom, ali ne može se reci da ne funkcioniše.

Ne samo zato što prikazivanje citavog niza pesnika, slikara i muzicara koji spadaju u prerano ugasle zvezde sazvežda umetnosti u velikoj meri relativira pricu o uobicajenom mladalackom romantizmu. Nije dovoljan razlog ni to što putniku, koji na ovom putovanju kroz noc zalazi sve dublje, odjednom više ne izbijaju iz glave Rilkeovi stihovi, koji su ovde našli svoju rezonantnu kutiju. Bezmalo kao da su napisani u cast ovom mestu, u cast spašenih i izgubljenih duša ovog Panteona: „Hteli su cvetati, a cvetati isto je što i lepim biti, ali mi želimo zreti i dozreti, što znaci nastojati, a i tamniciti“ Ovih stotinak brzo nastalih radova, uglavnom belih na tamnosivoj pozadini sa mestimicnim akcentima jarkocrvene, ono su što nadasve izvlaci Rajcevicevu iz svih romanticarskih implikacija i predstavlja je kao suverenu majstoricu crtacke veštine koja se virtuozno igra sa tekstom i slikom, žanrovima i stilovima. Nije važno što neki od ovih „listova“ ne bi mogli da stoje sami za sebe. Ova gusta i mracnom senkom obavijena, ali utoliko zavodljivije treperava „Tamna zvezda“ ispoljava zapanjujucu snagu sugestije kao prostor u kome se trivijalnosti dodeljuje mesto pored Rilkeovih ili Rimbaudovih stihova, gde Courtney Love stoji pored Gottfrieda Benna, a pejzaži pored portreta, grafita i kompozicija mrtve prirode.

Izložba u frankfutskoj Galeriji Perpétuel u Oppenheimer Straße 39 otvorena je do 25. juna od utorka do cetvrtka od 14:00 do 18:00, subotom od 11:00 do 14:00

Kristof Šite
Jun 2010, Frankfurter Allgemeine Zeitung

11.04.2010. Dnevni list Danas

SNAGA I TOPLINA UMETNICKE POSVEĆENOSTI

Simonida Rajcevic je zadužila svetki rokenrol svojom aktuelnom izlozbom “Tamna zvezda” u galeriji “Zvono”, a zatim i Beograd sopstvenim privlacenjem u njega citavim sazveždem popularne kulture, rasutim diljem sveta, u cije zvezde dakako spada i gospodica Patti Smith kao jedna od njenih bazicnih inspiracija. I, da ne bude zabune, Smitova je doslovce bila prisutna na otvaranju ove izlozbe u ponedeljak 5. aprila u Višnjicevoj ulici. Njihov susret izgleda da je posve nalikovao opisu onog susreta Patti Smith sa njenim pak velikim idolom Bobom Dilanom, objavljenom u sada vec cuvenom intervjuu za magazine Rolling Stone 1976. godine. Cuda se zaista dogadaju ponekad.

Izabrane licnosti su mešavina portreta meni važnih osoba iz mog privatnog života, kojima se divim iako ih vidam svakoga dana, kao i rokenrol ikona i poznatih umetnika. Na istom mestu našli su se portreti : River Feniks, Olivera Katarina, Deš Snou, Milena Markovic, Pati Smit, Robert Mepltorp, Trejsi Emin, Oleg Novkovic, Karl Marks, Žil Delez, Sonja Vukicevic, Kortni Lav, Sara Kejn, kao i citati : grupa Hole, Rembo, Bajron, The Streets, Pati Smit, Volt Vitmen, Alen Ginzberg, Bukovski, Vilijam Blejk, Šinejd O’Konor, Bob Dilan, Lusinda Vilijams …

Nacin na koji ste radili svoje crteže, izabrani materijal i poseban kvalitet mogucih uglova i posmatranja od strane publike njihovom culnom aparaturom – ne samo optickom- takode su specijalni takode ?

Rad je prostorna instalacija, koja se sastoji od velikog broja crteža napravljena uljanim markerima na plastici i gumi. Sa obzirom da ovo nije klasican crtacki materijal, možda bi za publiku zanimljivije od mog opisivanja rada bilo da ga sami pogledaju i dožive.

Izlozba ima i svojevrsni “soundtrack” ?

Tako je, to je audio rad Manje Ristic i Ivana Kadelburga, koji je posebno napravljen za ovu izložbu. Rad traje 57 minuta i sastavljan je od tekstualnih citata na cetiri jezika kao i od autorske muzike nekih od najtalentovanijih evropskih bendova koji se bave eksperimentalnim i improvizacionim muzickim performingom i muzickih citata poznatih rokenrol pesama.

Sada je vec opšte znano da je vašu izložbu posetila i Pati Smit, što je jedinstveno iskustvo, pretpostavljam, za umetnika poput vas, narocito ako se ima na umu da se njen lik pojavljuje najmanje dva puta predocen ovom prilikom – kako je izgledao vaš susret i kakve vam je sve životne i umetnicke savete dala na otvaranju u ponedeljak ?

Moji prijatelji su danima radili na tome da sakriju od mene da ce Pati Smit posetiti moju izložbu jer je vec videla moje ranije radove i dopali su joj se. Sat vremena sam se borila sa gravitacijom i mucila da se saberem dovoljno da mogu artikulisano da govorim. Tako je izgledao manje više naš susret. saveti koje sam dobila su prilicno privatni, te ih ne bi sada iznosila, ali mislim da cu pred svako spavanje morati sebi da ih ponavljam jer su za mene od velike vrednosti. Ono što jeste za javnost je da mi je ova velika dama rokenrola rekla da joj je izuzetno drago što je došla na ovu izložbu, kako zbog toga što joj se dopala instalacija i audio rad Manje Ristic koju je posebno pohvalila, tako i zbog toga što je osetila izuzetnu atmosferu, nešto što je ona nazvala mešavinom snage, topline, umetnicke posvecenosti i porodicnog zajedništva, koja je po njenim recima ono što cini jedan rad uspešnim, vidljivim i snažnim. Za to su zaslužni moji prijatelji i ekipa koja je radila na samoj tehnickoj realizaciji ovog rada, moji galeristi, i okupljeni ljudi na ovom otvaranju. Još krace, parafraziracu : “Ova snažna zajednica ljudi koju ste stvorili cini da snaga i zvuk rada dodirne mnoge druge ljude”.

11.04.2010. dnevni list Politika, Kulturna rubrika

NE ODUSTAJ, REKLA MI JE PATI SMIT

Slike na kesama za dubre: Simonida Rajcevic u galeriji Perpétuel

Nisam znala da ce na otvaranje moje izlozbe doci cuvena Pati Smit. To je bilo iznenadenje koje su mi priredili moji prijatelji Milena Markovic, Oleg Novkovic, Ljuba Božovic i ostali. Pati Smit je bila nekoliko dana u Beogradu privatno jer se druži sa ženom Ralf Fajnsa koji ovde snima film – kaže umetnica Simonida Rajcevic autorka izložbe “Tamna zvezda” koja je otvorena 4. aprila u beogradskoj galeriji “Zvono”.

Iznenadenje je pripremano danima. Simonidini prijatelji, od kojih jedan radi sa ekipom Fajnsovog filma “Koriolan” , odlucili su da cuvenoj americkoj pevacici Pati Smit dostave Simonidine kataloge sa prethodnih izložbi, kako bi je motivisali da dode na njenu najnoviju izložbu. Danima su me zamajavali, dok sam ja bila u galeriji, neko ostane sa mnom da me zadržava, a drugi ode kod mene kuci da, kao, nešto uzme. Ustvari, uzeli su mi sve kataloge i nosili na snimanje filma. Kažu da je bilo napeto,žurba, pa je moj prijatelj Ljuba koji radi na filmu silazio sa skele da bi ih preuzeo. Kada sam na otvaranju videla Pati, mislim da sam se paralisala, a onda me je obuzelo ogromno uzbudenje – kaže Simonida Rajcevic. Sa obzirom da je na nekoliko crteža Pati Smit i delovi iz njenih pesama, Simonida Rajcevic je mislila da svojim prijateljima priredi iznenadenje, ali ispalo je obrnuto, i zanimljivo je da pre otvaranja niko nije ni znao šta je tacan sadržaj izloženih radova.

Pati Smit se zadržala na izložbi oko sat vremena. Pažljivo je gledala crteže realizovane belim markerom na crnim najlon kesama kojima je od plafona pa do poda optocen prostor galerije. Kada je pogledala radove, povukla je našu umetnicu u stranu i rekla je šta joj se najviše dopada. Simonida kaže da je spomenula tri crteža, ali od uzbudenja nije bila u stanju da zapamti koji su. Onda su ljudi poceli da je vuku, da se fotografišu sa njom, a ja sam joj se izvinjavala za takvu atmosferu. Užasno sam bila zbunjena, mislim da sam mucala. Pati Smit mi je rekla da je ona navikla na takve situacije i da je to deo njenog posla. Rekla mi je da to mora biti i moj posao i predložila da se fotografišemo. Dala mi je nekoliko saveta u vezi sa mojom umetnošcu, ali ne bih sada javno o tome govorila. Mogu da kažem da mi je rekla da moram da budem uporna, da ne odustajem, jer je život dug. Takode mi je rekla da je na izložbi u „Zvonu“ osetila atmosferu zajedništva, a posebno joj se dopao audio rad Manje Ristic koji se sve vreme cuje u pozadini – istice Simonida Rajcevic

Na crtežima naše umetnice nalaze se portreti iz intimnog okruženja, zatim poznate licnosti, rok zvezde koje su na više nacina obeležile njeno odrastanje, sazrevanje, umetnost. Na levom zidu nalazi se portret Pati Smit, a na plafonu, ova rok pevacica sa svojim velikim prijateljem cuvenim fotografom Robertom Mepltropom kada su bili mladi. Mepltrop je umro od side. Bila je vrlo dirnuta kada je videla taj crtež – dodaje Simonida Rajcevic (1974) inace docent na fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Citat iz cuvene pesme „Glorija“ ispisan je na portretu naše poznate dramske spisateljice Milene Markovic. Kao da smo prizivale dogadaj, Milena i ja smo nedeljama pre izložbe pevale i prepevavale „Gloriju“ na najrazlicitije nacine – kaže umetnica. Jedna grupa crteža posvecena je radovima iz istorije umetnosti, kao što su Dišanov pisoar i ve-ce šolja, kao i slicni radovi Sare Lukas. Tu je i Frensis Bejkon sa radom na kome se takode pojavljuje motiv ve-ce šolje na kojoj je umro njegov prijatelj vece uoci otvaranja Bejkonove izložbe. Prikazani su i detalji iz filma „Skupljaci perja“, koji je, kako kaže Simonida Rajcevic, bio važan u njenom životu. „Tamna zvezda“ Simonide Rajcevic je tužan univerzum sastavljen od licnosti, ikona umetnosti, literature i muzike ciji je život obeležen tragikom.

I Pati Smit je jedna od njih buduci da su joj u roku od godinu dana umrli muž, brat, i najbolji drug. Tu su i Deš Snou ili Kortni Lav i Kurt Kobejn iz vremena kada su bili srecno zaljubljeni. „Tamna zvezda“ ce posle galerije „Zvono“ biti predstavljena publici u Nemackoj.

MARIJA ÐORÐEVIC

April 2010, dnevni list Blic

TRAGIČNO OSEĆANJE ŽIVOTA

Simonida Rajčević (Beograd, 1974) magistrirala je 1999. u klasi Momčila Antonovića. Od 2000. radi na FLU u Beogradu. Dosad je imala devet samostalnih izložbi, od kojih dve u inostranstvu, u Erfurtu i Milanu, a ova joj je šesta u „Zvonu“.

Najnoviji rad „Tamna zvezda“ je instalacija koja čini 150 crteža. Dominira ljudska figura nacrtana belim markerima na crnim najlon-kesama kojima oblepljuje zidove galerije. Svaki crtež prati kratak tekst kojim umetnica ukazuje na neki trenutak svog života. I pod galerije prekriven je tamnom gumom iscrtanom markerom. Ulaskom u galeriju, gledalac zapravo ulazi u rad, a gazeći ostavlja sopstveni trag na njemu.Instalaciju prati snimak fantazmagoričnih zvukova i reči.

Ocena : Simonida ostvaruje direktnu interakciju sa publikom, što je i cilj svake instalacije. Svojim citatima i onih pozajmljenih od Sare Kejn, kao što su „trenutci poput ovog nikada ne potraju“ ili „ Ti sebi dopuštaš ovo stanje očajničkog besmisla...“ pojačava temu rada : tragično osećanje života. Tamna pozadina upućuje na teskobu; zvezda je ona sama to jest njena energija koju crtežom beleži kao trag sopstvenog prisustva na Zemlji, odnosno u galaksiji. Kontrast između univerzalnosti teme i privremenosti najlona je nameran jer posmatrač po izlasku iz galerije (rada) biva obuzet ključnim životnim pitanjem prolaznosti.

Post scriptum : Simonida jeste eksplicitna u svojim porukama, ali je daleko od tzv. novog nihilizma koji je Kejnova promovisala u pozorištu. Sarina dela su brutalnošću šokirala javnost, Simonidina je teraju na razmišljanje. Kod obe umetnost izvire iz života i zato ima smisla. A život ? – ima nade !

MILENA MARJANOVIĆ

RAZBIJANJE TABUA

Neobicna energija Simonide Rajcevic je opet na delu. U galeriji „Zvono“ traži „Tamnu zvezdu“ u prostoru pretvorenom u oslikanu pravoslavnu crkvu ili Dibifeovu pecinu, puneci scenama svaki slobodni milimetar. Pod nije u mozaiku vec u islikanim tamnim kesama za odlaganje dubreta u kontejner, i ne samo kontejner. Zidovi i plafon su takode prekriveni tamnim kesama za dubre umesto malterom pripremljenim za freske. Scene na njima nisu iz crkvenih Hristovih žitija i ostalih ciklusa vec prikazi ovozemaljskih ljubavi, patnji, smrti i razbijanja tabua seksa iza cega dolaze tri tacke : ... Nema ustanovljenog redosleda svojstvenog srednjovekovnim manastirima. To je prasak koji je, ujedno, i stvaranje i smak, a dešava se u celokupnom njenom opusu, od prvih nastupa do danas, samo je snaga sagorevanja drugacija. Raniji „Zmijski zid“ je zamenjen „Tamnom zvezdom“, odnosno redosled dogadanja teži haosu.

Preciznije : sila sagorevanja raste ali ništa ne strada u plamenu poput nesagorive masline u Zavetnoj prici. Sve plamti, žari, ali ne uništava. I njeni mucenici, više od cetrdesetoro, ili možda manje, nije ni važno, sagorevaju u tom plamenu koji izvire iz duše ali ne prži telo. Beli flomaster na tamnoj podlozi, sa tek tu i tamo ponekim koloristickim akcentom upotpunjuje atmosferu na kojoj umetnica insistira. Tema nije slucajno izabrana niti je došla niotkuda. Vecno postoji krijuci se u dubini osecanja Simonide Rajcevic. Deluje paradoksalno da se u tolikom crnilu, mraku, tunelu bez kraja odigrava nešto što slavi radost i sladostrašce, ljubav i razljubu, plamen i mrak. Takav poduhvat zahteva snagu doživljaja i snagu iskrenosti da se saopšti bez zabrinutosti da li je to dobro ili zlo. Ona, u krajnjoj tacki tame, slavi svetlost koja obasjava iznutra. Njen slikarski postupak cini to mogucim i uverljivim, odnosno siguran crtež i jasno profilisane scene izvedene sa merom, ukoliko se mera ne shvati isuviše bukvalno.

Vasilije B. Sujic